Није ми се спавало,
све по дану проживљено
у уму беше оживљено
и подмукло га тровало.

Ко завесу да спусти
живота овог попут сцене,
ког махом чине опсене,
наде и снови пусти.

Док звоне аплаузи неми,
а све тужне марионете,
по сећању изводе пируете,
прате их игре сени.

Имењаче мој, не дај,
да ниједног јединог трена
лажи и обмане мрена
заслепи очију истине сјај.

 -2012.година-