Драган Симовић: ИЗ ПОЕТИКЕ ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ
О овоме сам толико пута говорио и писао, али, у овоме трену, осећам потребу, да посве разјасним.
Ја јесам родољуб, јесам националиста – што ми многи, с разлогом, приговарају и приписују – но, ни моје родољубље ни мој национализам, песнички да се изразим, нису од овога света.
Мој национализам превазилази и надилази све постојеће национализме, будући да знам оно што ини националисти не знају: ЗНАМ ДА ЈЕ БЕЛО СРБСТВО ЗВЕЗДАНИ РОД, ТЕ ДА ИЗ БЕЛОГА СРБСТВА – А НЕ ОБРНУТО – ПРОИСХОДЕ БЕЛА БОЖАНСТВА.
Сви национализми овога света јесу сужење, скучење, тескоба и мржња, док мој национализам надраста, надилази и превазилази све то, и узноси се понад свих видљивих и материјалних светова и васиона, понад свих сена и опсена, понад свих илузија, варки, привида и обмана.
Мој сан јесте Бело Србство, али Бело Србство у Истини, Доброти, Лепоти, Светлости и Љубави.
Оно Бело Србство које постоји у сновима и визијама Белих Божанстава, а о којему – надахнути музама и вилама, док обитавају, овде, на Земљи – певају и сневају божански песници и вилењаци.
Јер, бити родољуб, бити националиста или националац – то није шала, то није мала ствар!
Ту је одговорност толико велика, да се из земаљске и жабље перспективе ни сагледати не може.
Истински родољуб, истински националиста јесте онај који своје Племе, свој Род, као и свеколики Свет и Живот, Вечан Живот, посматра и сазерцава из перспективе Белих Божанстава.
Љубав према властитом Племену и Роду мора да се прелије и излије на сва светла и божанска бића, на све светове и васељене, на све што јесте и бива у Свести и Стварању.
Све испод овога, уистини, није достојно искреног, истинског, самосвесног и самобитног родољуба и националисте!


Управо тако.
Сјајно је ово све изречено тобом песниче вилењаче.
Жив ми био, Роде мој!