Сваку књигу који бих читао, читао бих бих је са својим визијама, својим ставом и виђењем, својим мишљењем и осећањем.

Ниједно дело ни у младости нисам читао, нити сам иједно духовно учење откривао и истраживао, без својега става, без својега критичког мишљења, размишљања и промишљања, без својих стваралачких осећања и визија.

Свако дело могао сам да схватам и разумем само онда кад сам имао живе слике садржине, када ми је проширивало унутарње видике, када сам имао своје визије и снове.

Ко год жели посвећенички да ради на себи, да оплемењује и уздиже себе у духу и свести, тај никада не сме да чита, слуша и прима ниједно учење, ма колико год оно било духовно, без својега става, без својих визија, без својега мишљења и осећања.

Зато што је свако од нас не само непоновљив у вечности, већ и божанство и васиона за себе.

Моје знање, моја вера, моје визије, схватања, осећања и виђења – то је само за мене, унутар битија и суштаства у мени!