ЛУТАЛИЦА – Владимир Шибалић
Не припадам овде ја,
Нећу да ме место држи.
Дом је мој Србија сва,
Кров ми небо по ком соко кружи.
Те овамо, те онамо,
На све стране желим поћи.
Да мирујем нећу само,
Већ да скитам по поноћи.
Куд год кренем драгу имам,
Сваки кутак тајни знам.
Беле путе често снивам,
И буктиње румен плам.
Друмови су моји холи,
А зидине ми планине.
Луг је сваки мој собичак,
Мој спаситељ од туђине.
Не може и не уме свако
Лутати к’о ја овако.
Како орле зна у лету
Срећан бити кад види поету.
У граду ја немам шта тражити,
Осећам се сам међ’ свима.
Душу идем у гори дражити,
И завијати са вуковима.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 