(Из књиге – Праискони ловац на снове)

-У Пратијању, у неко пра време, био сам учитељ сневања и трагања, и ловац на трофејне снове, -прича наглас човек из мог огледала.

 

-Када је лепа погода снови плове мирно, и лако их је ухватити, али ти снови су као ситне животиње, и нису посебно вредни. Ни три паре не можеш за њих добити. Сви траже ретке, крупне и необичне санзверке. Обично бих се попео на узвишице, громко шаптао, шаптао речице тајнице и зналице, и с њима мамио, мамио снове необичнице, а онда бих на њих набацио плашт снова – хватачице. Мало би потрајало док се снови смире. Када престану трзаји, запакујем их, и они су спремни за испоруку. Онда чекам богате, заинтересоване купце, углавном старе муштерије, сноваскупљаче, занесењаке, необичњаке, оносветовњаке, са Истока.

 

 

 

-Но, никада нисам смео сметнути са ума да сам и ја само сан и да, можда, и мене лови неки санловац. Да бих се од тога заштитио, спроводио сам низ мера заштитница. Најважније ми је било да одмах, у плићаку сна, укључим прекидач трагача на левој страни главе, иза уха. Онда бих био потпуно безбедан. Он ме је више пута спасио.Чим запрети опасност, трагач би слао унутарње звуке, а потом је прелазио на трептаје. Тада бих се, брзином муње, будио у четвртој димензији сна и противнике распауглио распршивачем дејства, после чега су били потпуно застрашени и онеспособљени за дуже време.

 

 

-Једне прекрасне ноћи, ноћи створене за ловце неустрашивце

 

в и д е о  сам да је право време да кренем на одлучујући лов, лов на Првотни сан. То је највећи, истински вредан, највреднији изазов за правог санловца.

 

П р в о т н и  с а н је смишљач, зидач, фарбач, чувач и пуштач свих могућих снова, малих и великих.

 

 

Првотни сан је…

 

20. новембар 2009. у 17:00