Птица крилима прхне!

То глас зазвони

Душом.

Латице цвет отвори!

То глас трепери

Срцем.

Вода зашуми јасније!

То душа, каже ми, твоја

Путује.

Ветар понесе облаке!

То помилују ме

Руке.

Глас зове и кренем!  

У реке се нежне

Растопим.

 

Корен стабло лист и цвет

Постајем!

Плод се ствара рађа расте и зрије

Осетим!

 

Птица прхнута опет

Звони!

Латице цвета широм

Отворене!

Роса на њима

Вода за птицу

Жедну!

И нежност прелива и

Заплави!

И распе се душа васионом

Целом!

И зачује се оркестар

Звездани!

 

То светле праискони

Тонови!

 

И зрно моје расте у

Љубави!