Морамо да верујемо у своја осећања.

Осећања нису емоције, јер су много више изнад емоција.

Емоције су осећаји наших нижих тела.

Осећања су увек у свести и светлости, док су емоције или осећаји, најчешће, у несвесном и у тами.

Само у ведсрбском језику постоји разлика између осећања, на једној, и осећаја илити емоција, на другој страни.

Осећања су срце, а емоције чула.

Исправна је свака она мисао или замисао која је повезана са осећањем.

Увек мислите, истовремено, и главом и срцем.

Никада не одвајајте главу од срца!

Све што је само из главе, није ваше, већ ко зна чије!

Срце је повезано са Извором Живота, са Творцем, са Стварањем и Свешћу.

Истинита Љубав је осећање, а умишљена, површна и лажна  љубав – емоције илити осећаји.

Многи народи, а превасходно народи на Западу, не праве разлику измећу осећања и осећаја (емоција), зато што у својим језицима немају различите појмове, различите изразе, различите речи за та различна и опречна стања душе, духа и свести.

Човек од осећања је на Пропланку Свести, а човек од емоција (осећаја) је у Тамној Долини Несвесног.

Тамне силе могу лако да нас улове преко емоција, али, преко осећања – никада!

Зато што су осећања увек повезана са Пољем Свести, са Извором Живота.

Ако верујете у своје мисли повезане са осећањима, тада и у себе верујете.