Можда су овако славили једног од својих богова наши далеки преци, људи Винчанске цивилизације, која је поникла и развијала се на тлу данашње Србије. У сну сам чула ехо њихове химне чији је творац Велики Ведун Виторог.

Слава Теби, Јакобоже, силни, огњени,
што небеско коло рукама јаким држиш,
и окрећеш га, о моћни владаоче Неба,
господару муња ватрених и громова.

О, сине Богиње Велике, мудре и светле,
окрени коло Сунчево око сохе небеске
што је твој брат Вид свевидни чува,
огањ, и сјај, и младост Сунцу врати,
Виду блиставом светло дање сачувај.

О, Јакобоже славни, огњеве палимо за те,
за Сунце наше што земљу нам греје,
коло играмо, Теби кличемо и појемо,
заврти коло Сунца нашег животодавног
да нам се младо роди над Мораном победно.
Слава Теби, Јакобоже,Велике Богиње сине!