Насумице иду Рашани
Слутња им је само водиља
И жубор река и мирис биља
И свод небески давно знани.

Час им се чини
Да им браће Влашића Седам
Иду уз раме
Као домовинска у туђини свита
Час да им Краљ са њима у сусрет хита
И да овчар Волос из свог тора
Баца навијке Кумове сламе
Да не скрену са пута док се не раздани.

Насумице иду Рашани
Светли се једино неба данце
И Мала и Велика Кола
Иду у стопу уз изгнанце.

Да ли су то према Краљевој земљи
Окренули руде
Да ли им то своје запреге
Краљева небеса нуде?

Насумице по камену збег корача.
Једна по једна звезда се тули,
Да ли још то светли Вечерњача
Или луч на Краљевој кули…