О предивни храсте  даноноћно стојећи учитељу

Који својим стаблом сварожницом – усправницом

Живиш – казујеш Правду Божију – највећу истину

А са многим гранама лишћем цветовима и жиром

Зрачиш  обзорницу – водоравницу – Љубав Божију

Сварожницом и обзорницом  знаниш тајинство Крста

 

У пресеку црвене сварожнице и плаве обзорнице

Видим љубовно свезнајно  и свевидеће око Божије

Које даје вид Камену Биљци Зверци Човеку и иним

А мени продорни благослов у свих двадесетдва ока

Којима лако откривам и јасно видим живу мрежу

Нашу вечну Мајку – Весељене повезницу – грлилицу

 

О наш једини Боже храстолико пројављени у Тијанији

Нека твоје снажно мирно стрпљиво и милосно биће

Научи свеколика бића и мене дивотним врлинама храста

Кореном – ослонцу снази чврстини поверењу стрпљењу

Стаблом – раст ка небу плодном и свактрено стремљењу Теби

Крошњом – напуни наша срца Свељубављу делатном

 

И нека нас сок који храни и гради сваки део твог тела

Повеже најчвршће са свезнајним и најдубљим Суштом

Који је Неизрециво и Вечно Безкрај и Љубав Извор и Ток

Које спаја и даје Живот и покрет најмањем и највећем

И које је распрострто као истост у свему видном и невидном

И дај нам моћ стварања вечне складне и једнотне Лепоте