Свако се боји, свако стрепи,
Сваком је његов бол највећи.
Од грехова постадосмо слепи,
Ал’ их се још дуго нећемо одрећи.

Смрт је кључ слободе сваке,
Она је темељ јунаштва, и крик.
Ка њој од страха пуштамо кораке
Тешке, њој се не може бит’ одметник.

И све се једном претвори у прах,
Све ће нестати да се опет роди.
Водиља звезда нека буде страх,
И нека нас се плаше изроди.