Чин је љубави за њу већ спасење,
Пажња, доброта, дар који се цени,
Тада јој крвца ко океан пени –
А у дубини ткива букти врење,

 

И мудрост онда низ лице се слива,
Као светлило преко Бого-Мајке,
Трнци у срцу и страствене сјајке,
Показују да Она тако жива –

 

Може да прашта и када је боли,
Ако јој биће непажњом повреде,
А своје јаде, понор, недогледе…

 

Смрви у души па још јаче воли,
Јер Она блиско, одано, питомо,
За љубав живи ко за Свето Слово!

Рача, 29.12.2016.