Гледао сам испред себе,
Окренуте леђима,
Двоје како љубав воде,
И размењују нежност погледима.

Он јој је на рамену,
Она нежно милује га,
Опијени у заносу,
Тог зимског поподнева.

Станица за станицом,
Страст се у њима појачава,
Као да је свет њихов,
Као да им се све поклања.

Као да за друге ни не знају,
Мили страст она њина,
У очима се рађа,
У очима и умире,

Песма, плаховита, дивна…