Верица Стојиљковић: Где скрило се наше сунце?
Где скрило се наше сунце?
Да л уморило се од свих
Погледа и жеља наших
Од свих надања и питања
Од свих молби и очекивања.
Где скрило се наше сунце?
Да л скут земљице га чува
Уморног га љуби милује
Да л главу је на травната
Поља ставило и тамо
Уз музику ветра заспало
Да л скут земљице га чува
Можда га пригрлила река жива
И њише га песмом својих вила
Она што се са неба низвела
Што и земљу светлом натопила
Можда га пригрлила река жива
Разбуди се сунашце наше
Осветли срца и све душе
И види руке ти пружене
Свака чека да додирнеш је
Целивањем угрејеш је
Разбуди се сунашце наше
О устани и очи отвори
Затрепћи милином свом
Снове нам наше осветли
Снагу врати силином
О устани и очи отвори
Свака душа овде чека да љуби
Да воли свом љубављу жестином
И нежношћу у срцу скривеном
На души дугом белом осликаном
Свака душа овде чека да љуби
И ја те чекам ко и други
Чекам да љубим и волим
Ти зрак топли сваки
Ко ветар да свирам ти
Ко вила певам, ко река да
Пригрлим те,
Ко земља да чувам те
Ко богиња нежношћу милујем
И ко жена љубим

