Мирослав Бичанин: ПИСМО ЈЕДНОЈ ЖЕНИ!
Нисам ни сањао,
да ове ноћи,
уморан,
написаћу песму о љубави.
Сну мојих снова,
лебдим ка теби,
ка твом осмеху,
сликаном у страну,
само за мене
Док ове ноћи
мисли се роје,
попут звезда
у ведрој ноћи,
ја будан сањам тебе,
жену због које
Бог је осмислио
Љубав.
Док говориш ми „знаш“,
ја љубим те песмама и душом,
што додирује небо, и
плови бешумним лађама
Срцу твом.
Можда, некад,
душа моја
дотакнем срце твоје.
Можда некад,
летећу без крила
са тобом,
у чудесном сну,
и цео свет тад
биће наш


Предивна љубавна песма!
Жив био, Мирославе!