Нисам ни сањао,

да ове ноћи,

уморан,

написаћу песму о љубави.

 

Сну мојих снова,

лебдим ка теби,

ка твом осмеху,

сликаном у страну,

само за мене

 

Док ове ноћи

мисли се роје,

попут звезда

у ведрој ноћи,

ја будан сањам тебе,

жену због које

 Бог је осмислио

Љубав.

 

Док  говориш ми „знаш“,

ја љубим те песмама и душом,

што додирује небо, и

плови  бешумним лађама

Срцу твом.

 

Можда, некад,

душа моја

дотакнем срце твоје.

Можда некад,

летећу без крила

са тобом,  

у чудесном сну,

и цео  свет тад

 биће  наш