Све је извесније, и видљивије, да људскоме роду нема поправке и нема спасења.

Ово што се тренутно дешава јесте завршница самоуништења људског рода.

У већине људи усађен је, од стране тамних сила, нагон за уништењем и самоуништењем.

Ту никакве идеје, идеологије, религије и науке више не помажу.

До скора сам и сам био уверен, да се људски род може поправити и преокренути ка племенитости, доброти и љубави, али, одскора, не само што не не верујем више, већ је у мени и нада посве ишчилела.

Корени људскога зла су много дубљи, него што то материјалисти и позитивисти могу и да замисле.

Има нешто, битно и суштаствено, што превиђају чак и освешћени духовни појединци.

Људи не постају зли, већ се рађају зли!

Мој отац је говорио:

Како га колевка заљуља, такав остаје до гроба.

Оно што се роди зло, немогуће је преобратити у добро.

Данас је у већине људи већ на самом рођењу, па и пре рођења, усађено праисконо зло.

Толику количину зла у овоме свету, не могу ни сами богови из вишњих светова да преиначе у доброту и племенитост.

Напросто, што се људскога рода тиче, то је већ свршена ствар.

Спасиће се само појединци који буду посвећенички делали на властитом спасењу и избављењу.

Сви наши покушаји на општем и свеколиком спасењу и избављењу, бивају унапред осујећени, узалудни и бесмислени.