Превалисмо
Сине
Милионе година
Одисмо
Амо вамо
Ниједна стаза утабана
Крш и голет
Камен и хладноћа
Суви ваздух удишемо
Безмирисну храну уносимо
Воду тескобе напијени
Жедни
Рујне зоре
Исконске росе
Трпезе давних домаћица
Гостопримства таквих домаћина
Гладни
Других
Не видимо
Нас
Опијени славом
Неких туђих глава
Задојени мишљу
Док глава нам спава
Ах
То бреме
Тескоба и време

…

Оче
Ти видиш тако
Не може се
После кише
Не створити блато
Не може се
Након суше
Исцелити природа
Потребно је више
Од пар трептаја
Вера

…

Нигде ходили
Бивали
Ако спознајом
Себе
Нисмо променили

…

Оно што нам
Ко реч
Из устију излази
То је наше
Мерило
Не постоји
Боље огледало

…

Зато оче
Погледај поново
Природне лепоте
Окупане неким новим
Тоновима
Шта ли се спрема
Све се обнавља
Ту и тамо
Неко дрема

…