У блиставом оку често се појаве,

Неизмерна сјајка, жишка и топлина.

Допиру с астралних, азурних висина,

Да шапатом срцу о Срећи дојаве!

 

Такви се тренуци треперави славе,

Када нас обузму нежност и милина.

Зараста на души свака напрслина,

Чим осмехе усне радосне направе!

 

У тишини нашег дома драга ћути,

Јер душе ће Срећа у срж додирнути.

Па осети затим – Крагујевац спава,

 

Вече се пресвлачи у звездане хаље,

Тек ми одлазимо опчињени даље,

У светове Смеха; ту сјај обитава!

 

Крагујевац, 01.08.2017.