,,Неопходно је додати да је немањићко упутство почивало и на српској те словенској паганској традицији. Према Српском митолошком речнику (издање „Нолит“ Београд, 1970) лева страна је „слабија, назадна и несрећна“ а десна је „јача, напредна и срећна“.

Лево је свет смрти а десно је свет живота. У неким српским крајевима још истрајава обичај путника да се на раскрсници прекрсте три пута те пљуну на леву страну, где се купе вештице и ђаволи. У питању је средство беле магије којим се одбијају коби, демонске силе и несреће са левице.

 Истом поретку припадају и многи други обичаји, од сипања вина десном руком (јер лева нагони на опијање) преко забране храњења детета левом руком (јер привлачи болештине и слабости),  до свадбеног ритуала,  где се на венчање полази и у младожењину кућу ступа десном ногом.

Зато и дан-данас, када видимо зловољна, свадљива или поремећена човека кажемо да је „устао на леву ногу“.
Раскриливши поглед широм континента индо-европских култура,  опазићемо да је изложени симболизам левице и деснице универзално распрострањен.

У латинском језику реч десно (деxтер)  је синоним  „срећног“,   „ повољног“, „доброг“,   „честитог“  „исправног“,  те „праведног“  док лево (синистер) означава све супротно,  дакле  „несрећно“,  „неповољно“,  „зло“,  „искварено“, „погрешно“ и „кобно“.,,