О, Луце, о Луција,
Крај мора плаветнога,
Шећеш ли се и сад ривом,
О, Луце, моја Луција?

Луце моја, да ли клапе
Пјевуше ти по поноћи још?
О, Луција, моја Луце,
Надаш ли се да ћу доћ’?

Далеко сам, моја Луција,
Далеко од обале наше.
О, Луце, моја Луција,
Све ми боли у пјесму сташе.

Чекај, мила, с мора мене,
Чекај ме, о мила Луција,
Да оживим успомене
Наше лијепе, о Луција…

Кад се буре све стишају,
Када вапор мој арива,
Пољубићу те, Луција,
Нека гледа цијела рива!