Драган Симовић: Потоње буђење и освешћивање
Не верујем да се икада могу поправити тамна бића која се инкарнирају међу људима; не верујем да зли људи, који су рођени зли, могу икада бити бољи.
За разлику од неких својих пријатеља, великих духовних посвећеника, који верују да ће зли људи еволуцијом, у неком наредном животу, постати бољи, да ће се преобратити и преобразити – ја не верујем у такве теорије!
Све су то самообмане и самоопсене.
Што се једном роди зло – рођено је заувек!
Добар човек је одувек био добар, као што је и зао човек одувек био зао.
Добро и зло су распорођени још у Праисконији, и ту онда нема никакве поправке.
Од злог се никада не може направити добро!
Зло се, ни на Мидгарду нити у Васељени, никада неће искоренити.
Највише до чега у животу својему можемо да досегнемо, то су знања и сазнања о супротностима и опречностима у свим световима, у свим васионама.
Сви наши напори и покушаји да учинимо нешто преко тога, бивају илузија, омаја и опсена!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Добро и зло је много комплексна тема. Ни највећи мудраци кроз историју нису могли да се сложе, око тог односа.
Но, ето, ја опет не верујем да се неко рађа „лош“, или „добар“, па бар у доброј мери на њега утичу животни фактори.
Уколико пак, говоримо о судбини, да је појединцу предодређено, да буде добар, или пак лош, па то је опет преголема тема, на коју се тешко може дати једна коначна дефиниција.
Мени се ипак, највише допада следећа реченица:
„Твоја уверења постају твоје мисли, твоје мисли постају твоје речи, твоје речи постају твоја акција, а акција постаје твоја навика, твоје навике постају твоје вредности, твоје вредности постају твоја судбина.“ – Ганди
Некако ми је то најприближније у односу човека и његове судбине. Било она лоша или добра.
Живи били!
У народним изрекама и поукама све је савршено тачно и напобитно јер је еонима проверавано и осведочено . Једна народна тако каже ; “ Зло говече вавије ка јуне “ !