Спава мили мој род.
У сну се свечано радује ДОБРУ.
На јави се у пауковој мрежи зла
штампа нова књига ТАМЕ.

.

Поглед остаје прикован
за шарене решетке ЛОГОРА
и безбожног времена БУДУЋЕГ.

.

Белим нам мастилом
облацима исписују КРАЈ
и живот нам краду НЕЗНАНЦИ…

.

Док спава мили мој род
у сенци крошње ПОСТАЊА
ПОРОД нам од нас самих
и свега његовог ОТИМАЈУ.

.

Бројанице и МОЛИТВЕ
наших небеских Србаља ЗВОНЕ.

.

Са сузама хлеб насушни
у грлу нам ЗАСТАЈЕ.

.

Незнане нам капије отварају
они који нам добро НЕ ЖЕЛЕ.
Полако кроз крв тече
БОЛЕСТ коју посејаше
на нашим питомим њивама.

.

Пробуди се роде мили.

.

У тишини НЕСТАЈЕШ.
Бар главу ПОДИГНИ
и кажи – НЕЋУ, НЕ МОЖЕ, НЕ ДАМ.
И кажи – И САД, и УБУДУЋЕ.

.

А ако се не пробудиш
НЕКО ће некад
разрушену ТВРЂАВУ
посетити
и прочитати овај ЗАПИС
– да си ПОСТОЈАО!