Неки су ми немири нови душу оковали,

А душмани су још већи душмани постали.

И често се касно, након сваког фајронта

Из кафане враћам као с каква фронта.

.

Да ми је само до осмеха бар једног

Онако топлог, милог, искреног…

У лаж смо као у коров зарасли,

Одрасли су деца, деца су одрасли.

.

Највише од свега презрех ово време

Које има досада најтеже бреме.

Дах ми дубок протутњи кроз груди,

Горја се сетих, даље од ме, људи…