Владимир Шибалић: ДА САМ ОРЛЕ…
Да сам орле, горда стаса,
Да се небом плавим вијем,
Да сам барем део горостаса,
Не бих морао више да се кријем.
.
Да сам орле, птица сива,
У мени би јоште била жива
Она ватра, жеља давна,
Да врате се доба славна.
.
Да дични сам орле бели,
Да л’ би душмани икад смели
Скрнавити пода мном светињу,
И од Срба начинили сиротињу?
.
Да сам орле с грба нашег,
Опомињ’о бих народ свој,
Оцилима са мог штита
И крепио за крвав бој.
.
Нисам орле, човек јесам,
Који земљом српском ходи.
И издаје ја сам свестан,
Свестан куда све то води.
.
Нећу бити миран никад,
Све док дишем и постојим.
Песмом својом, новом надом,
Србе хоћу да задојим.


