Ирена М.:БРАЗДА

Догореле свеће
Неких давних огњишта
Атари села
Слика после бојишта
Клопарају врата
Изваљених шарки
Прозори без стакла
Моле да неко се врати
Вапај трошне куће
Распирује ветар
Авлија пуна боли
Убио је онај
Ко тврдио је
Да је воли
…
Није бол
За душу
Није со
За рану
Није село
За људе
Него за човека
Где неста
Пожутела слика
Тек рођеног детета
Можда оде
Да врати
Рођене из далека
…
Није нада
Проклета
Није вера
Заклета
Ако душа
Није уверена
Да једноставно
МОЖЕ
…
Није син
Није брат
Битно је
Да ум и душа
Умеју да се сложе
…
