Кад ме загрле твоје обале без бола 

млеко твог питомог неба 

ороси моје стрњике очију 

тад нисам жељан ни хлеба. 

–
Кад вивак из шевара 

постане звоно песме моје 

у освит дана 

тад ми у души пчеле се роје. 

.
Кад пусто подне 

пољима трешти у сјају 

тад ми у души штенци врућине 

гладни залају. 

.
Кад јаблани јесење сањалице 

и луди багреми – свати пролећа

милују сребро звезда 

тад ми се душа умрлих сећа 

.
Кад ме загрле уједрале гране 

твог зеленог ћутања 

душу ми 

тад цркви води путања.