Бора Д. Симић: УСПАВАНКА
(слепој мајци Љубици)
Сни сном радосним, цвете милорасти,
Походи те срећа као злато чедна
Док влати осмеха по ливади пластиш
Убога је тама дана недогледна
.
Спи
Сруши се пуста кровињара брига
Спаде тешко блато с точкова таљига
Избледеше слова из свих црних књига
.
Спавај
И надгледај очима без вида
Син Твој будан сања
Кулу песме зида
