Бора Д. Симић: УСПАВАНКА


(слепој мајци Љубици)

Сни сном радосним, цвете милорасти,
Походи те срећа као злато чедна
Док влати осмеха по ливади пластиш
Убога је тама дана недогледна

.

Спи
Сруши се пуста кровињара брига
Спаде тешко блато с точкова таљига
Избледеше слова из свих црних књига

.

Спавај
И надгледај очима без вида
Син Твој будан сања
Кулу песме зида

Постави коментар