Сваки пут када сам на том месту

Видим ову птицу усамљену можда

Дува оштар равничарски ветар

Непрекидно подиже и укршта гране

.

Не љути се птица и не кричи бесно

Мирна је чврсто се канџама држи

Љуља је ветар она мирно гледа свет

Прихвата ветар и све у видокругу

.

А ми људи – бића по обличју Бога

Бринемо о свему – брига чело шара

За птицу кажемо сама је – усамљена

А она лако живи и види оно што јесте