(ПЛАНЕТА ЛЖИ или как фальсифицируют прошлое нашей Родины)

„… Fleur de Lisa је власништво не само Француске, већ и других краљевских кућа, укључујући и мало познате Котроманиће, који су вероватно желели да се повежу са анжујском кућом и који су владали

Босном у 13. веку до османског освајања 1463.године .“

Fleur de Lisa или краљевски љиљани. Ево шта је Светлана Левашова о томе писала у књизи „Откривење“

Тролистник је некада давно, био борбени знак Аријеваца.

То је магична биљка која чудесно помаже у борби – она је давала војницима невероватну моћ, она лечи ране и олакшава пут улажења у други живот.

Ова дивна биљка је расла далеко на северу и њу су могли да узгоје само Волхови и Ведуни.

Она је увек била давана војницима који су одлазили да бране своју домовину.

Одласком у борбу сваки ратник је изговарао познату мантру:

„За Част!     За Савести!     За Веру! „

Радили су при томе и магичне покрете – додиривали су са два прста лево и десно раме, и последње – средину чела.

То је оно што заиста означава Тролистник  и тако су га донели са собом Меровинзи.

Онда, након погибије династије Меровинга, нови краљеви су га присвојили, као и све остало, проглашавајући га за симбол краљевске куће Француске.

Ритуал покрета (или крштење) је  „позајмила“  хришћанска црква, додајући четврти, доњи део … ђавола.

Као што је познато, још од сасвим недавно, тролист је присутан на грбу Републике Босне и Херцеговине, а занимао ме је и  „мало познати Котроманић“.

Овај слабо познати Котроманић је био Стефан Твртко Први Котроманић (Степан Твртко) (1338 -1391г.) – босански бан (намесник) из династије Котроманић 1353-1366. и 1367-1377г. Краљ Србије и Босне од 1377. г., краљ Далмације и Хрватске од 1390.г.

Као и обично у историји, све што се тиче прошлости било којег словенског народа је мало познато. Словенски народи се деле кроз измишљене приче и религију, користећи добро познати принцип  „поделити и освојити“.  

Јасан пример овога је историја српског народа бивше Југославије.

На сликама испод приказан је грб Стефана Твртка Првог Котроманића и грб куће Котроманића, а грбови се налазе и на монетама „Златник Твртко Први“. На глави Твертка је древна круна са тролистима, иста круна је и на новчићу Босански Златник.

 

Википедија нам о Твртку Првом скреће пажњу у следећој реченици: „… Међутим, Вук је тражио помоћ од папе Урбана 5., тврдећи да је његов брат – јеретик, као и покровитељ богумилства“.

О Богумилима се говори у енциклопедији Брокхауса и Ефрона, Санкт Петербург, 1880.г. Све ове чињенице говоре у прилог претпоставци да су се“… Катари из северне Италије (Ломбардије) за време инквизиције спашавали у подручјима под контролом Срба у Црној Гори и Босни. „

Из наведених података се види да је име града Котор и Боке Которске (Црна Гора) фалсификовано и да је стари назив ,,CATARO,, повезан са речју Катар.

Фалсификаторма је било неопходно да се уклоне било какве реалне чињенице о животу КАТАРА и да се створи о њима мит, „као о присталицама једне од највећих средњовековних јереси.“   И чињеница фалсификовања имена Котора и Боке Которске је у потпуности у складу са догађајима, о којима пише Светлана Левашов у књизи „Откровење“.

Вратимо се на тролистник: „…Након погибије династије Меровинг, нови краљеви су га присојили, као и све остало, проглашавајући га симболом краљевске куће Француске …“ – то се догодило у Европи тек у 8. веку.

ТРОЛИСТНИК је био борбени знак словено-аријеваца и може се видети на многим артефакатима у различитим земљама и ова чињеница показује да су све те земље биле део Ведске Славено-Аријевске Империје.

 

Још један интересантан моменат –  до средине 10. века, на мноштву карти, тролистник показаје правац према северу, а потом је замењен знаком руже ветрова.

Ако је тролистник био симбол краљева Западне Европе, онда би било логично да тролистник указује на „просветљени“ запад на картама.  Даћу само два примера: „Цртеж земљи града Иркутског “  узет је из  „ЦРТЕЖНЕ КЊИГЕ СИБИРА“  – географског атласа који је створио Семјон Ремезов са својим синовима и карту Африке.

Подсетићу вас да су Карте из  „ЦРТЕЖНЕ КЊИГЕ СИБИРА“  нацртане тако да је југ на врху, а север на дну.

Ове чињенице у потпуности кореспондирају са оним што Светлана Левашова пише о тристнику:  „Ова дивна биљка расла је далеко на северу, а само Волхови и Ведуни могли су је гајити.“

Познато је да до сада људи који живе на северу Русије говоре о северу као у множини „севера“, наглашавајући реч у последњем слогу.

Ако раставите ову реч, добијате се-ве-ра, тј. ово је ВЕРА.

 

„Прво, требало би раздвојити два концепта – ВЕРУ и РЕЛИГИЈУ!

 Реч ВЕРА је првобитно значила ПРОСВЕТЉЕЊЕ   ЗНАЊЕМ и писана је са две словено-аријевске руне и тако има два корена –   ВЕ и РА.

 Прва руна подразумевала је звук ВЕ и значила ЗНАЊЕ! …

Друга руна означавала је звук РА и значила СВЕТЛО!

А и у многим речима српског језика присутна је у облику корена, иако је у савременој „лингвистици“ све намерно изобличено тако, да се речима, заснованим на руни РА, никада не додаје РА као корен речи! “  

-извод из текста- 

-уредио текст- Душан Ми-