Полетела птица светла,

винула се у висине,

сва од срме сребрна је

а златно се кљуном смеје,

пространство јој чистог етра

плаве очи, плаво греје!

.

Полетела птица светла

јер је чула Творца знак

да сребрне мисли сеје

златног сунца, сваки зрак!

Кад намах се у вис дигне

Васељена поста бела

ни мислима да је стигне

не могаше стварност цела!

.

Радујте се очи плаве

које звезде испевасте

Птица вам је више главе

гле, сада се озаристе!