Душица Милосављевић: Птица Светла
Полетела птица светла,
винула се у висине,
сва од срме сребрна је
а златно се кљуном смеје,
пространство јој чистог етра
плаве очи, плаво греје!
.
Полетела птица светла
јер је чула Творца знак
да сребрне мисли сеје
златног сунца, сваки зрак!
Кад намах се у вис дигне
Васељена поста бела
ни мислима да је стигне
не могаше стварност цела!
.
Радујте се очи плаве
које звезде испевасте
Птица вам је више главе
гле, сада се озаристе!


Прелепо!