Бранислава Чоловић: Јутрос ми перо с неба на длан паде
Јутрос ми перо с неба на длан паде
Као да Сварог поруку ми шаље
Лати се листа нек бој бије глава
Док немоћно РОД сном уснулим спава.
.
Ал не могу оче, перо ми је лако
Пошаљи ми мач и четири вранца
Да душа моја одјезди са њима
На исток и запад да громове дигне
На сјевер и југ клетва душмана нек стигне.
.
Помози ми оче и бол сву преточи
У снагу и храброст
Мач мој златом, седефом опточи
Да десницу дигнем
Сунцу зраке пипнем
Оштрицом расјечем груди васионе
Да дођем до срца гдје бол мог РОДА пребива.
.
Колико још патњи, умирања, страха
Колико кукавичлука и бесрамног ћутања
И проданих душа
Кроз паклене свјетове изгубљених лутања.
.
Љетина је ова приспјела за жетву
Да се коров истријеби за следећу сјетву
Не треба нам перо већ нова ливада
А ти подај здравог и честитог сјемена.


