Владан Пантелић: НАД-ВЛА-ДАВАЊЕ
Тишина Тијаније
Обасјана распршеним зрацима
Златног доба које надолази
.
Тишина Тијаније
Моћна мирујућа трка
Алхемије мога средишњег Срца
.
Тишина Тијаније
Посматрам прсте на рукама
Созерцавам једнакост неједнаког
.
Тишина Тијаније
Голокож непоседован – све волим
Ничега више нема осим Лепоте
.
Ти-шина Ти-ја-ни-је
Богојав у поноћ отвара Небо
Са прхом узлећем крилима Слободе
И летим тамо где у себи нећу моћи
Васцелу-разиграну Васељену да зауставим

