Дрхтавим говором
Невештим ломатањем
Језика
Признајем
Кривда је успела
Када се правда
Од човека разишла
Не препознавање
Истине
Успело је
Да у висине вине
Хиљаде злих језика
Палацавши пламеном
Правда беше посустала
Не посустаје
Нејак
Пред гомилом
Охолих
Гладних зверова
Он се повлачи
Да грехота
Не буде велика
Јер није грех
Кад се знања
Сучељавају
Грех
Када од не знања
Главе падају
Тама их пригрли
Никад
Не пусти
Тако повучена
Истина
Чека из прикрајка
Вести
Да сину
Искру запале
Јер огањ тиња
Никад не посустаје
На очиглед
Згариште
Пепео
Унутар масе
Вулкан узаврео
Повучен
Верује
У искон
…
Време је
Искре
Долазе
…
Неке ватре горе
Иако изнад пепела
Вода надолази
Знају оне
Да време
Огњишта
Не пролази
Одакле кренусмо
Ту се и враћамо
…