ХОРИЗОНТИ – Владимир Шибалић
‚‚
Опијен даљинама,
Занесен висинама,
Ја гост сам само
На свету овом.
‚‚
Љубим, грлим,
Презирем и мрзим,
Иако то никоме
Не значи ништа.
‚‚
Ту сам да све дам,
Да осматрам, гледам.
Да певам и волим,
Али не и да молим.
‚‚
Ту сам да помогнем,
Да снаге смогнем.
Да ме вређају, пљују,
Да ме у звезде кују.
‚‚
Да Роду кличем,
Урлам и да вичем.
Да ме кроз моје риме
У Ириј Преци приме.
‚‚
Крај ће свему доћи,
Још не знам да л’ ћу моћи,
Али силно желим
Да се истински веселим.
‚‚
Отишла је,
Не кривим је.
Није своје срце дала
Човеку од идеала.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 