Милорад Максимовић: Један додир мисли чисте…


Један додир мисли чисте
крене кроз светове
додирне ветрове
који само животом дувају…

И она лакше од пера ти стане на раме,
кроз срце топлином обоји сушт,
уклони сваки тамни кристал камен
Донесе мир у живот пуст…

Све што је твоје-није,
са лица Творца то пламен светли
кроз срце и дух лије
претапа мисли у песме и бели!

… никада твоје а вазда у теби се свиле!

 

Постави коментар

Дизајнирајте овакво веб-место уз помоћ WordPress.com
Започни