Мирослав Симовић: САЊАШ ЛИ

Сањаш ли ме ноћима или само дању,
кад те моја слика са креденца,
поред старог прозора
у смирају дана немо гледа.

Сетиш ли ме се
у ретким тренуцима среће,
кад те горке сузе прођу
и кад одлута језа.

Не брини, ја ћу ти доћи,
кад ми окове скину са душе,
тамничари среће моје,
љубави моја.

Ја ћу ти доћи, да заједно сневамо снове под
небом светлосних звезда, да нас ветрови однесу,
тамо где нема горких суза, тамо где је срећа,
где си ти моја вољена звезда.
