Све што је лепо, племенито, божанствено и дивотно, то, у овоме свету, има кратак век!

Кратак век имају и лепа, племенита, узвишена и божанствена бића.

Људи који представљају оличење лепоте, племенитости, мудрости, доброте и божанствене дивоте, најчешће, бивају слабашни и крхки, бивају нежни попут собних биљака.

Бивају слабашни, нежни и крхки, уистини, чак и онда кад нам се чини, да су здрави, јаки, снажни и моћни.

Најплеменитији, најузвишенији, најдичнији и најхрабрији међу нама, гле! са овога света одлазе веома млади.

Многи од њих неће ни тридесето лето доживети!

Тако је одувек бивало и, тако ће засвагда бивати.

Најузвишеније, најдивотније и најбожанственије љубави нису у овоме свету стигле ни ваљано да се расцветају, већ су као пупољци спрљене мржњом и завишћу света.

Насупрот овоме, грдило и ругоба, мржња и злоба имају веома дуг, и предуг, век.

Ничу и развијају се попут корова, и, ништа им не смета у овоме свету.

Зли и погани људи, људи пуни мржње, пакости и зла, живе и по стотину лета, уживајући све благодети овога света.

Тек сада видим и схватам, да уопште не познајем овај свет!

Сва она моја пређашња знања о овоме свету, морају пасти у воду, јер их сам мој живот у овоме свету оповргава, оспорава и поништава.