Праисконо сећање – Владан Пантелић

.
Више не постојим.
Тијање је појело
Све слике моје опсене.
.
Гледам у очи њене слике:
Љубави моја,
Како си месечину понела?


.
Више не постојим.
Тијање је појело
Све слике моје опсене.
.
Гледам у очи њене слике:
Љубави моја,
Како си месечину понела?