Ако одлучиш да одеш

учини то док спавам

јер знам

испратићу те осмехом.

Само тада

нећу осетити празнину

и сањаћу

како ми долазиш насмејан

како шириш руке

да утонем у загрљај

уснама мамиш

на пољубац

а погледом милујеш.

Ако одлучиш да одеш

учини то у сутон

када трепери светло

и око се вара

уморно од Сунца.

Чиниће ми се

да твоји обриси

не нестају

већ да постају

све ближи и јаснији

мени тако драги.

.

Ако одлучиш да одеш

понеси само пресован цвет

у књизи коју сам волела.

Па кад године мину

и у прах се претворе снови

отвори књигу

помилуј цвет

и у сутон ме дозови.

.

И ја ћу опет сањати

како ми долазиш насмејан

и шириш руке

да утонем у загрљај.