Све је тако Песниче …

Сви смо ми у заједничком скупу…

међутим, разлика се прави у различитим подскуповима…

само мали број људи осети слободу, смисленост и праву исконску љубав…

остали поверују у ову спољну озбиљну причу и ето ти проблема…

прође живот у борби са ветрењачама…

овде ће увек бити правило да су сва видљива царства “њихова“ …

наше царство је небеско…

кад човек раскине са свим овим видљивим недоумицама

добија сву неопходну снагу за даље…

чак би се усудио рећи,

да онда овај свет доживљава као једну “шалу“

коју мора искусити и проћи…

барем се ја тако осећам…

технички одрађујем све на један моралан и поштен начин …

осећам пролазност свих тих задатака,

али и њихову неопходност као коректора

који треба да извуче оно најбоље из нас самих….

Свако ти добро желим!