Заборавила сам речи тајне једне
у дивљим емоцијама, па
молитву пишем дахом прохујалог ветра
.
У кутовима неба тајна се скрила, а жеља моја винула,
и док је воља покривена земљаном прашином, расплинута на чардаку мислим
.
Волети заувек и
окрњеном љубављу чак
само једном у животу
.
Тајном свемир обучен да оголим и
последњи глас у времену преда мном да ми је да чујем – да ме у успомени чуваш, и само то, док иза мене просуо се замукао спас

Извор- поезија онлајн- Суштина поетике –