Пред капијом не долази мојом,
Твоја нисам, де продужи даље.
Иди, шенлучи сад са било којом,
Желим ти, песниче, да си читан и хваљен.

Улица ова наша више није,
Зато немој лутати њоме.
Суза ми већ бело лице мије,
Јер још увек драг си срцу моме.

Молим те, само иди, продужи,
Кораке тешке настави да нижеш.
Нек’ те срећа још једном послужи
С неком којој ћеш стихове да пишеш.

Можда звучим љутито и грубо,
Ал’ те волех некад више него себе.
И моје срце бори се са тугом,
Зато овако сада терам тебе.

Пред капијом не долази мојом,
Твоја нисам, де продужи даље.
Иди, шенлучи сад са било којом,
Желим ти, песниче, да си читан и хваљен.