Лагана и лепршава

попут дашка над језером,

 гле, лепојка –

 вила бела,

посве нага;

пути светле –

меке пути месечине;

дуге власи –

зрела жита –

низа бедра распустила;

а дојке јој као шкољке,

по облини и чврстини;

 сва од пене и бисера

из језера док израња

и пут неба узвија се –

бела вила дивотница,

чије чари и красоте

не могу се опевати.