Само ти можеш извидати ране
Моје болне, због којих ожиљци остају.
Само ми ти можеш улепшати дане
Што ми досадни, и једнолики постају.

Једина си која разуме бећара,
Песника овог разорена срца.
Само ти за то имаш дара,
Да ме насмејеш кад ми душа грца.

О, како ми треба твој поглед
Топао и мио, којим говориш све.
Њиме отапаш и најтврђи лед,
Мораш моја бити, касније ил’ пре.

Само ћути, гледај ме, смеши се,
Ништа од тебе не тражим друго.
Наше су душе галаксије две,
А ми се ипак заљубисмо лудо.