Замишљена у сновима својим,

Машта она рајски призор,

Сена чари; зари лице,

Пламен у очима, мути слику приче.

 .

Не зна она о времену стварноме,

Она снева снове лепе,

Да јој дознам мисли сањиве,

Било би велико изненађење.

 .

Тако срце пита ваздух,

О пролазним мислима мојим,

И девојци сањива лица,

Што би само пустолов; мисли својих.