ЖЕНА И ЈАДРАН

Мој Дух и јутрос по Јадрану скита,

Прате га нимфе – подужа је свита:

Метис, Електра, Европа, Климена…

Једна од њих си; тајновита Жена!

.

Слушам кораке бога Океана,

Допире галоп таласа са страна,

Па из вртлога што сврте сирене,

Изроне јутром плаве очи њене!

.

Сунце о небо већ качим чиодом,

И гледам Тебе; нага лебдиш водом.

На рукама ти нимфе косу суше,

.

Маглене воде пене, шуште, пуше.

А када поглед разлисташ пламени,

Јадран пред лепим дрхтећ окамени!

.

Сутоморе, 09.08.2017.