Реч „гост“ у старословенском (гостЬ) значила је „туђинац“, „странац“, „дошљак“. Изгледа да су наши преци дошљаке примали пријатељски, па је гост постепено добио значење „лице које је позвано на обед или какву другу част“.
С друге стране, у латинском имамо сличну реч „hostis“, која је у почетку значила исто што и „гост“ код старих Словена, али је с временом добила супротно значење – „непријатељ“.
(М. Шипка „Приче о речима“)