Топло јутро зора недри,

Озарује дан се једри,

А у моме сненом бићу,

Росне капи клизећ свићу!

.

Расипа се светлост етра,

Липе мазе дашци ветра,

Из пепелне смесе мрака,

Множи искре пламен зрака!

.

У зорењу усред сјаја,

Сунце небо бело ваја,

Крагујевац устрепери,

.

И дан поче да се мрешка,

Све док тама нова тешка,

Не разбуди ноћне звери!